Група јавних посленика у култури покренула је, почетком
1991. године, иницијативу за оснивање једног нестраначког
удружења које би неговало и развијало духовну и материјалну
културу Срба на подручју старе Рашке, истраживало и
оживљавало заборављену или укинуту народну традицију,
окупљајући на том послу интелектуалне снаге и јавне и културне
прегаоце
. Идеја о оснивању Клуба потекла је од Милорада
Веруовића, публицисте. Здушно су му помагали Љубомир
Шуљагић, професор и Дико Лазаревић, свршени богослов.
Програмска начела написао је Вујица Бојовић, професор.
Оснивачка скупштина, одржана је 15. јуна 1991. године.
Прочитани су поздравни телеграми Добрице Ћосића, Матије
Бећковића и Брана Црнчевића, а присутним се обратио
митрополит Црногорско-приморски, господин Амфилохије
Радовић. "Обнављање живе воде у старим изворима је још један
доказ да су узалуд спаљивани и Милешева и Свети Сава - и да
нам изван културе нема живота ни опстанка међу људима и
народима" написао је Матија у поздравном телеграму, а у
принципима новоформираног Клуба зацртано је да ће он следити
културну традицију рођену почетком века, тачније 1904. године
када је формирано прво "православно црквено певачко друштво
Свети Сава". У програму, усвојеном на скупштини, истиче се да
се рад Клуба темељи на културној традицији српског народа, али
и на принципима модерне просвећености и захтевима савремене
цивилизације, грађанске одговорности и етике рада, на
прихватању богатства у различитостима, праву на слободно
мишљење и креативно стварање. За првог председника Клуба
изабран је Љубомир Шуљагић.
После објављивања неколико подлистака у "Полимљу" Клуб
организује издавање сопственог гласила, годишњака -
"Савиндан". Почев од петог броја, он добија нову концепцију,
излази са проширеним бројем страна и добија корице у колору.
"Савиндан" постаје огледало Клуба и својим садржајем обухвата
све важније активности на плану духовне и материјалне обнове,
обележавања значајних јубилеја и преломних збивања између
два Савиндана.
НАМА
