Arhiva
       Група јавних посленика у култури покренула је, почетком 1991. године, иницијативу за оснивање једног нестраначког удружења које би неговало и развијало духовну и материјалну културу Срба на подручју старе Рашке, истраживало и оживљавало заборављену или укинуту народну традицију, окупљајући на том послу интелектуалне снаге и јавне и културне прегаоце . Идеја о оснивању Клуба потекла је од Милорада Веруовића, публицисте. Здушно су му помагали Љубомир Шуљагић, професор и Дико Лазаревић, свршени богослов. Програмска начела написао је Вујица Бојовић, професор.        Оснивачка скупштина, одржана је 15. јуна 1991. године. Прочитани су поздравни телеграми Добрице Ћосића, Матије Бећковића и Брана Црнчевића, а присутним се обратио митрополит Црногорско-приморски, господин Амфилохије Радовић. "Обнављање живе воде у старим изворима је још један доказ да су узалуд спаљивани и Милешева и Свети Сава - и да нам изван културе нема живота ни опстанка међу људима и народима" написао је Матија у поздравном телеграму, а у принципима новоформираног Клуба зацртано је да ће он следити културну традицију рођену почетком века, тачније 1904. године када је формирано прво "православно црквено певачко друштво Свети Сава". У програму, усвојеном на скупштини, истиче се да се рад Клуба темељи на културној традицији српског народа, али и на принципима модерне просвећености и захтевима савремене цивилизације, грађанске одговорности и етике рада, на прихватању богатства у различитостима, праву на слободно мишљење и креативно стварање. За првог председника Клуба изабран је Љубомир Шуљагић. После објављивања неколико подлистака у "Полимљу" Клуб организује издавање сопственог гласила, годишњака - "Савиндан". Почев од петог броја, он добија нову концепцију, излази са проширеним бројем страна и добија корице у колору. "Савиндан" постаје огледало Клуба и својим садржајем обухвата све важније активности на плану духовне и материјалне обнове, обележавања значајних јубилеја и преломних збивања између два Савиндана.
НАМА